Број:
Мјере за обезбјеђиванје самоодрживог развоја Уреда за ревизију
Сарајево, 15.7.2003.

 



I          Увод

Канцеларија за ревизију жели да се захвали Представничком дому Парламентарне скупштине Босне  и Херцеговине за ову изузетну прилику да презентује своје развојне потребе и приједлоге мјера које ће убудуће да обезбиједе несметан и самоодржив рад независне ревизионе институције.

Сврха је овога документа да пружи Парламенту јасну слику о развојним потребама Канцеларије за ревизију. Поред тога бисмо жељели да информишемо  Представнички дом о општим резултатима досада извршених ревизија те укратко дамо нашу процјену ситуације у окружењу, нпр. јавне управе (администрације) БиХ. Коначно, предлажемо један број конкретних мјера које бисте ви требали да размотрите.

Канцеларија данас

Данас наша Канцеларија који има 17 запослених (осим ГР и ЗГР), од којих 12 са ВСС и 5 са ССС. Већина, њих 13, су директно укључени у активности ревизије.

Прве смо ревизије почели крајем 2001., и отада смо извршили ревизију годишњих рачуна за 2000., 2001., а тренутно смо у завршној фази ревизије годишњих рачуна за 2002.

Од успоставе Канцеларије примамо партнерску помоћ од SNAO (Шведске државне канцеларије за ревизију) у оквиру ICB пројекта (Пројекта изградње институционалних капацитета) за три ревизионе институције у БиХ.

Овај је Пројекат сада у другој фази имплементације, која се састоји од испуњавања већине најважнијих развојних циљева - досезања одрживих институционалних капацитета за финансијску ревизију и контролу квалитета, ревизију учинка, међународну сарадњу, те управљање људским ресурсима.

У исто вријеме, изградња капацитета и јачање ревизионих институција у БиХ је сегмент шире активности међународне заједнице у БиХ, под називом Јавна реформа управе (администрације). Кориштењем институционалних капацитета Канцеларије за ревизију као модерног средства, Парламент БиХ ће да има значајну улогу и утицај на реформу јавне управе и процесе демократизације у наредним годинама.

II            Развојне потребе у јавној администрацији (управи)

Опште

Одговорност менаџмента у јавној администрацији није на задовољавајућем нивоу, што захтијева неопходне промјене како би се унаприједио њезин рад. Током рада смо до сада примијетили велики број недостатака у подручју управљања јавним финансијама, који имају директан утицај на ефикасност рада државних институција, као и на повјерење грађана у институције власти.

Већину смо ових недостатака навели у нашим извјештајима о ревизији на основи којих Парламент доноси закључке, у сврху елиминисања ових грешака. Међутим закључци Парламента и препоруке ревизије нису испоштоване у довољној мјери, тако да се већ трећу годину за редом понављају неке слабости. Наше анализе су показале да је то посљедица слабог ангажмана менаџмента институција да уочене недостатке отклоне и изостанка праћења (follow up) реализације закључака од стране Парламента након усвајања истих.

Системи интерних контрола

Већ три године Канцеларија за ревизију, у складу са својим мандатом препоручује, а Парламент доноси закључак, о потреби успостављања система интерних контрола у државним институцијама и увођења функције интерне ревизије у већим министарствима.  Упркос томе, систем интерних контрола није успостављен на задовољавајућем нивоу .

Пракса је показала да су интерне контроле основни предуслов за ефикасан финансијски менаџмент, а под њима се подразумијевају све мјере и процедуре које руководство сваке институције предузима, неопходне  за постизање циљева, заштиту ресурса и имовине и обезбјеђивање поштивања закона, те тачно извјештавање. Те мјере подразумијевају и прецизну подјелу одговорности и надлежности, раздвајање дужности, планирање, редовно извјештавање као и доношење разних правила и процедура.

Прописи о набавкама

Осим слабог система интерних контрола, доста тешкоћа ствара и непостојање адекватног закона о јавним набавкама који би био у складу с европским стандардима. Постојећи ентитетски прописи и одлуке које је донио Савјет министара нису ово подручје регулисали на одговарајући начин па је остављен простор за појаву корупције која иначе ствара лош имиџ државе и обесхрабрује толико жељене стране инвестиције. Овакав законски оквир такође отежава провођење процеса ревизије у области јавних набавки.

Министарство финансија и трезора

Нагласили бисмо да Министарство финансија и трезора још увијек не дјелује у пуном капацитету и у вези тога, уочили смо недостатке у слабом планирању буџетских расхода и извјештавању те непостојање неопходних анализа и приједлога за уштедама у буџету.  Потребно је да се рад Министарства за финансије и трезор потребно унаприједи.

Реформске активности у току

Активности на реформама које су у току предвиђају  доношење низа законских прописа  којим би се регулисали независност Канцеларије за ревизију и ојачао утицај Парламентарних комисија надлежних за ревизију.

У оквиру шире реформске иницијативе у подручју јавне управе (администрације) (Интерресорне радне групе) формирана је и Савјетодавна група коју поред представника канцеларија за ревизију чине и представници OHR, WB, SNAO и OSCE са задатком да припреми амандмане на законе о ревизији који би обезбиједили јачање капацитета и изградњу самоодрживих институција за ревизију.

Циљ ове групе је иницирање дијалога са Парламентом у јесен 2003. о неопходним измјенама постојећих закона о ревизији.

III            Потребе за развојем Канцеларије за ревизију

Наша стратешка визија

Наше се стратешко опредјељење заснива на међународним искуствима и демократским начелима, дакле на постојању јасне линије одговорности која креће од грађана, иде преко парламента ка влади и управи. Једна од главних задаћа парламента је обезбјеђивање одговорности владе.

Канцеларија за ревизију је придружена том процесу тако што својим радом помаже, прије свега, Парламенту, у остваривању пуног увида и контроле над управљањем јавним средствима који су повјерени извршној власти и исто тако значајно доприноси транспарентности тог процеса.     

Улога Канцеларије за ревизију је да помогне држави да разумно троши јавна средства, зато је наша мисија: ''Промовисати највише стандарде у финансијском управљању и извјештавању, правилно вођење јавних послова и позитивну промјену у пружању јавних услуга''.

На бази ових поставки формулисали смо и наше стратешке циљеве:

-          да се повећа одговорност у потрошњи јавног новца;

-          да се обезбиједи транспарентност буџетске потрошње;

-          да се обезбиједе информације и препоруке Парламенту и корисницима буџета које ће утицати на квалитетније управљање новцем и ефикаснији рад институција;

-          да се идентификујуи различита одступања од законских норми ради предузимања одговарајућих активности надлежних институција;

-          давање препорука за доношење нових и доградњу постојећих прописа ради стварања бољег правног амбијента.

Процјењујемо да би се реализацијом ових циљева знатно ојачала улога Парламента у његовом надзору над радом извршне власти, а што је и његова уставна обавеза. Такође, грађани би путем транспарентног процеса извјештавања, имали увид у рад Савјета министара и Парламентарне скупштине чиме би се повећала одговорност у јавном сектору и стекло веће повјерење грађана и страних инвеститора у институције власти.

Финансијска независност

Истакнули бисмо непостојање финансијске независности што нас чини зависним од извршне власти, а што је супротно међународним документима који регулишу ову област. То се у првом плану односи на непостојање посебног подрачуна Канцеларије,, већ се све трансакције врше путем трезора који је под надзором извршне власти.

Надаље, у протекле три године Канцеларија за ревизију је имала континуитетан проблем недовољних финансијских средстава што је за посљедицу имало успорен развој институције.

Успоредо с тим, наша Канцеларија је суочена и са ограниченим канцеларијским просторијама - смјештени смо на двије локације што онемогућује повећање капацитета, те је зато неопходно изналажење трајнијег рјешења за смјештај Канцеларије.

Наши приоритети

Сходно нашем стратешком опредјељењу, жељели бисмо да истакнемо сљедеће развојне приоритете:

-          даље јачање капацитета у финансијској ревизији путем запошљавања додатног броја ревизионог особља и организовања модерне обуке у сарадњи са РРВ;

-          увођење/обука и успостављање одјела за ревизију учинка с циљем ширења дјелокруга рада Канцеларије и имплементације закона о ревизији који предвиђа провођење ревизије учинка;

-          успостава контроле квалитета нашег рада у циљу побољшања ефикасности и квалитета извјештаја за што је потребно да се формира јединица за контролу квалитета;

-          јачање међународне сарадње на основи обавеза које проистичу из чланства наше институције у INTOSAI и EUROSAI које подразумијевају учествовање у међународним пројектима, заједничке активности ревизије и друге активности;

-          развијање капацитета управљања људским ресурсима према захтјевима модерног менаџмента.

IV             Приједлози

Мјере у вези јачања Канцеларије за ревизију

Неопходно је запошљавање новог особља: 13 радника до краја 2005. године и то 4 у 2003. години, (према постојећем буџету), 6 у 2004. и 3 у 2005. години. Овај број запослених представља минималан број који омогућава реализацију циљева предвиђених нашим стратешким планом.

Обезбиједити потребна буџетска средства и то за 2003. годину према постојећем буџету, а за 2004. и 2005. годину у складу са развојним потребама и повећаним активностима Канцеларије, а у договору са парламентарним комисијама надлежним  за ревизију.

Обезбиједити радне просторије у некој од зграда у државном власништву или путем закупа просторија до реконструкције зграде на Маријин двору. У случају закупа, потребно је да се обезбиједе додатна средства која, према тренутним тржишним цијенама, износе око 200.000 КМ годишње.

Друге неопходне мјере

Да би Канцеларија за ревизију била у стању да што квалитетније извршава своје законске обавезе неопходно је да се јача њена независност кроз измјене и допуне појединих закона.

Такође је потребно да се јача улога Парламентарне скупштине и њених комисија у надзирању рада Савјета министара. Главни инструмент у рукама парламентарног надзора требају да буду извјештаји Канцеларије за ревизију.

Намјеравамо, у оквиру успостављене Савјетодавне групе за унапређење институционалног оквира ВРИ у БиХ, током ове године да предложимо Парламенту измјене сљедећих закона:

-          Закон о ревизији финансијског пословања институција БиХ;

-          Закон о државној служби;

-          Закон о извршењу буџета.

Поред тога је веома важно да Парламент, у што краћем року, усвоји Закон о јавним набавкама.

Неопходно је да Парламент задужи Савјет министара да дефинише свеобухватан пројекат успоставе система интерних контрола и интерне ревизије за буџетске кориснике. Такав би пројекат требао да има мјерљиве циљеве, дефинисане рокове, а реализација треба да буде координирана од Министарства финансија и трезора БиХ.

Такође бисмо жељели да нагласимо потребу за успоставом редовне комуникације између Канцеларије и парламентарних комисија у вези дефинисања развоја Канцеларије као и сарадње у дефинисању потреба јавне потрошње.

Број:

Сарајево, 15.7.2003.

ГЕНЕРАЛНИ РЕВИЗОР
Mr.sc. Иван Милетић