Унутрашња организација Канцеларије утврђена је с циљем да се обезбједи рационална организација рада и ефикасно руковођење и извршавање послова, провођење утврђене политике и правилно и потпуно извршавање Закона и других прописа, те остваривање адекватне сарадње са институцијама Босне и Херцеговине.

Правилником о унутрашњој организацији Канцеларије за ревизију уређена је унутрашња организација и систематизација Канцеларије, руковођење, стручни колегиј, програмирање и планирање рада, обављање ревизије и извјештавање, службена тајна, радни односи и јавност рада Канцеларије за ревизију.

Послови из надлежности Канцеларије за ревизију врше се у оквиру слиједећих организационих јединица:

• Кабинет генералног ревизора и замјеника генералног ревизора
• Сектор за ревизије (група клијената И)
• Сектор за ревизије (група клијената ИИ)
• Служба за правне и опште послове

Организација посла је постављена на начин који омогућава да се ревизија врши путем ревизионих тимова састављених од једног ревизионог менаџера (виши ревизор) и двојице ревизионих асистената (помоћни ревизори). Ревизиони менаџери су руководиоци и непосредни извршиоци послова и задатака. Администрација Канцеларије за ревизију је у саставу Службе за опште послове.

ОРГАНИЗАЦИОНА ШЕМА КАНЦЕЛАРИЈЕ

Ревизија

Екстерна ревизија представља независно испитивање било које финансијске трансакције, финансијских извјештаја или пословања ревидираних субјеката као и извјештавање о својим налазима.

Државна-владина ревизија се најчешће дијели на три врсте:

1. Ревизија финансијских извјештаја (годишњих рачуна) обухвата ревизију и давање мишљења о финансијским извјештајима као што су биланс стања, биланс успјеха, извјештај о готовинским токовима и осталих извјештаја предвиђених прописима.

Циљ ове врсте ревизије је да утврди јесу ли финансијски извјештаји објављени у складу са Законом, општеприхваћеним начелима и стандардима и давање мишљења о поузданости истих.

2. Ревизија сукладности (усклађености са законом) је усмјерена на ревизију финансијских трансакција државе у циљу осигурања њиховог уредног евидентирања и поштивања законских обавеза.

3. Ревизија учинка (вриједност за новац) је фокусирана на пословање организације у смислу економичности, ефикасности и ефективности.

Врсте ревизија које ће се обављати у оквиру Врховних институција за ревизију у принципу зависе од законских рјешења.

Руководство Уреда

Предсједништво Босне и Херцеговине, на основу члана 6. став. 2 и члана 7. став 2. Закона о ревизији и члана 5. тачка 3. (д) Устава Босне и Херцеговине, 17. маја 2000. године, за генералног ревизора финансијског пословања институција Босне и Херцеговине именовало је Ивана Милетића, а за замјенике генералног ревизора финансијског пословања институција Босне и Херцеговине Драгана Кулину и Самира Мушовића.

Ревизија институција БиХ

Закон о ревизији је у члану 13. дефинисао да генерални ревизор врши годишњу ревизију јавних рачуна који укључују сва министарства, уреде, судове и органе владе, јавне фондове, предузећа и компаније која су дјелимично или потпуно у власништву, контролисане или финансиране из буџета БиХ.

Став 4. истог члана одређује, уствари, врсту ревизије коју обавља Канцеларија за ревизију БиХ.

То су ревизија финансијских извјештаја и ревизија учинка.

У првој фази извођења ревизионих операција Канцеларија је тежиште дала на ревизију финансијских извјештаја са придодатим елементима ревизије усклађености.

Овом фазом биће обухваћени клијенти са највећим индексом ризика који се израчунава по утврђеној методологији анализе ризика којом се ревизија усмјерава на она подручја гдје су значајнији износи средстава и већа вјероватноћа губитка.

Овакав приступ је у складу са одредбама из члана 13. став 6. Закона о ревизији.

Извјештавање

Закон о ревизији је у члану 13. став 5. дефинисао да генерални ревизор подноси извјештај о ревизији годишњих рачуна Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини.

Осим тога, генерални ревизор је дужан сваке године припремити извјештај о пословању Канцеларије и исти доставити Парламентарној скупштини до 31.03.